Обратная сторона открытки

Обратная сторона открытки

Конечно, обратная сторона открытки не такая красивая, как лицевая. И не такая таинственная, как обратная сторона Луны. Но и на ней есть кое-что, что может представлять интерес для филокартиста.

Долгое время на обороте почтовой карточки ничего, кроме адреса, писать не разрешалось. Начиная с февраля 1905 года оборотная сторона (правильно говорить, конечно же не «обратная», а «оборотная» сторона) была поделена на две части (первой страной, выпустившей открытки с разделённой оборотной стороной была Великобритания в 1902 году). Правая часть была оставлена для адреса, а левая отводилась для письменного сообщения. Марку, как и прежде, полагалось клеить в верхнем правом углу. Хотя нередко попадаются открытки, где марки наклеены прямо на изображение на лицевой части.

 

postcard_back_side
Оборотная сторона открытки. Германия, до 1900 года. Имеются надписи «Deutsche Reichspost» и «Postkarte». Вся сторона предназначена только для адреса. Какой-либо иной информации в виде цифровых либо буквенных кодов нет. Определить издателя не представляется возможным.

 

Интересно сравнить шрифты, которым напечатано само слово «почтовая карточка». Несмотря на то, что типографские шрифты закупались типографиями у тех, кто эти шрифты производил, и не были чем-то эксклюзивным, всё же некоторые из них весьма оригинальны. Стоить заметить, что одинаковые шрифты можно встретить на открытках разных издателей, по причине, о которой говорилось выше, и, видимо, потому, что копирайта на начертание слова «почтовая карточка» тогда просто не существовало и печатники попросту копировали друг у друга понравившийся им шрифт. С другой стороны, у одного и того же издателя могли встречаться разные шрифты, возможной причиной чему могло быть то, что какой-то определённый шрифт в этот момент уже использовался в тираже и для другого заказа брался любой подвернувшийся под руку шрифт.

 

postcard_back side_1904
Оборотная сторона открытки. Германия. 1904 г. Вся сторона предназначена для адреса. В левом верхнем углу открытки на двенадцати языках имеется надпись «почтовая карточка» либо «открытое письмо», выполненная различными шрифтами. А также надпись по-французски «Всемирный почтовый союз». Определить издателя невозможно.

 

Интересны и надписи, которые до 1905 года были обязательны для почтовых карточек, предназначенных для международных отправлений и имевших хождение среди членов Всемирного почтового союза. Имеется в виду дублирование на нескольких языках словосочетания «почтовая карточка». Поскольку официальным языком Всемирного почтового союза был французский, надписи Carte postale и Union postale universelle присутствовали на всех международных карточках. Помимо французского могли иметься надписи на английском языке и государственном языке страны, в которой карточка продавалась. На некоторых открытках добрая четверть оборотной стороны занята надписью «почтовая карточка», продублированной на дюжине языков. Этот блок с надписями на разных языках на многих открытках абсолютно одинаков, поскольку просто копировался различными производителями.

Со временем обязательное требование иметь на обороте надпись «почтовая карточка» было отменено. В Германии это произошло в 1907 году. Но по традиции ещё какое-то время эта надпись по-прежнему печаталась. Разумеется, в разных странах существовали свои правила и особенности в этом смысле.

 

Fritz Krauskopf_Koenigsberg
Оборотная сторона открытки. Германия. 1930-е годы. Издатель Фриц Краускопф (Fritz Krauskopf), Кёнигсберг.
Сторона разделена на две части, правая предназначена для адреса, левая для текстового сообщения. В левом верхнем углу имеется номер изображения из фотосерии «Кёнигсберг» (Nr. 45 Königsberg i. Pr.). В левом нижнем углу указана информация об издателе. В правом верхнем углу, на месте, где должна наклеиваться марка, указана информация о способе печати (Echte Kupfertiefdruck Karte) и размещён буквенно-цифровой код.

 

Иногда на оборотной стороне печаталась фамилия фотографа, сделавшего снимок для лицевой стороны.

 

back side of post card
Оборотная сторона открытки из серии «Виды нашей родины» Восточнопрусского школьного союза. Автором фото, помещенного на лицевой стороне, являлся H. Schultz. Сама открытка отпечатана в типографии Römmler & Jonas, Дрезден. 1930-е — начало 1940-х годов.

 

Довольно часто на обороте открытки можно увидеть различные буквенно-цифровые сочетания, расположенные в разных местах. Иногда они напечатаны в правом нижнем углу открытки, иногда вдоль левого обреза, иногда на месте, отведённом под марку, и после наклеивания последней становятся не видны.

Сейчас сложно расшифровать эти комбинации цифр и букв. Но когда-то подобным образом или издатель, или типография маркировали либо номера заказов, либо год выпуска, либо качество бумаги и печати или тип печатного процесса. Иногда невозможно даже определить, был ли издатель и типография одной и той же компанией. Или же заказ на печать был размещён в сторонней типографии. Глядя на некоторые открытки можно с уверенностью говорить, что на них указан заказчик-продавец, а установить типографию, где был отпечатан тираж, просто невозможно.

 

Обратная сторона открытки. Paul Isenfels_Kurische Nehrung
Оборотная сторона открытки. Восточная Пруссия, Германия. 1920-1930-е годы. Издатель Пауль Изенфельс (Paul Isenfels), Нидден, Куршская коса.
Сторона разделена на две части. Правая отведена для адреса, левая — для текстового сообщения.
В левом верхнем углу открытки имеется надпись об изображённом на лицевой стороне объекте (Нидден (Куршская коса, Восточная Пруссия). Вид с высоты на залив). В правом верхнем углу, в месте, где клеится марка, указан способ печати открытки. По центру сверху вниз выполнена надпись с информацией об издателе, также имеется логотип издателя. В левом нижнем углу имеется буквенно-цифровой код.

 

В то же время многие издатели (типографии) наносили на открытки свои товарные знаки. Иногда это были вензеля из букв (как правило инициалов издателя или начальных букв названия компании), иногда логотипы. Чаще всего товарные знаки и логотипы помещались на оборотной стороне. Но некоторые издатели, например, Доктор Тренклер и Ко. (Лейпциг), Фриц Краускопф (Кёнигсберг) и Штенгель и Ко. (Дрезден) размещали свои логотипы и на лицевой стороне открыток.

 

 

 

 

Издатели открыток Восточной Пруссии

Издатели открыток Восточной Пруссии

Говоря об издателях открыток, связанных с Восточной Пруссией, нужно понимать, что сейчас достоверно идентифицировать конкретного издателя  во многих случаях весьма проблематично. Множество открыток попросту не содержат никакой информации о том, где они были напечатаны. Книжные лавки и магазины заказывали открытки для продажи, но где и в каких типографиях они были напечатаны, выяснить практически невозможно.  В качестве рекламы открытки заказывали отели и рестораны, распространяя их потом среди своих постояльцев и посетителей. Некоторые фотографы и фотоателье также продавали видовые открытки, напечатанные на основе собственных фотографий. И в этом случае тираж мог быть отпечатан где угодно.  Печатали открытки (по-видимому в собственных типографиях) также некоторые региональные газеты. География издателей (и заказчиков-продавцов) весьма обширна. Помимо собственно восточно-прусских, печатью открыток по восточно-прусской тематике занимались и известные немецкие издатели открыток, например, такие как Й. Мизлер или Штенгель и Ко.

При этом довольно часто некоторые (как правило мелкие местные восточно-прусские) заказчики (например, магазины) и типографии указывали на открытках свой  адрес и даже номер телефона.

 

Geyer und Co
Оборотная сторона открытки, 1930-е — начало 1940-х. В верхней части по центру расположен логотип издателя «Geyer & Co» из Бреслау, под ним указан заказчик тиража Willy Goebel из Гросс Диршкайма (ныне п. Донское)

 

Представленный ниже список издателей открыток создан на основе личной коллекции автора сайта. По этой причине, а также потому, что географически не вся  Восточная Пруссия входит в сферу интересов автора,  данный список, хотя и постоянно пополняется, не может претендовать на полноту. Рекомендуем ознакомиться с альтернативным списком из коллекции открыток Евгения Дворецкого.

 

 

Издатели открыток в Восточной Пруссии

 

Königsberg (Калининград)

1. Bruno Perling, Königsberg i. Pr.

2. O. Ziegler, Königsberg i. Pr., Weissgerberstr. 13. u. Löbn. Langgasse 46.

3. Gräfe und Unzer, Verlag, Königsberg Pr.

4. V. O. Z. Kbg. Pr. (возможно Verlag O. Ziegler, Königsberg i. Pr. ?)

5. Fritz Krauskopf, Königsberg, Pr., Steindamm 64

6. Emil Pohlmann, Königsberg Pr.

7. Verlag des  Königsberger Tiergarten-Vereins

8. Helene Michelau, Königsberg i. Pr.

9. Buchhandlung des Ostpr. Provinzialverbandes für innere Mission G. m. b. H.,  Königsberg i. Pr.

10. Zoo-Foto Rembrandt, Königsberg, Pr.

11. Photo-Atelier REMBRANDT, Königsberg, Pr.

12. L. Brodowsky, Königsberg i. Pr.

13. Herrmann Kadach, Königsberg i. Pr.

14. Martin Gützlaff, Königsberg i. Pr.

15. Gebruder Hochland, Königsberg i. Pr.

16. Max Kiby, Königsberg i. Pr., Königstr. 68. Tel. 3 00 36

17. P.E. Buekert, Königsberg, Pr.

18. Alfred Bulka, Königsberg i. Pr., H.-Vorstadt 15

19. O. Z. K. i. Pr. (возможно, O. Ziegler, Königsberg i. Pr. ?)

20. Albert Walsdorf, Kgb. i. Pr. Tel. 3 65 74

21. O. R. Woywod & Co., Königsberg

22. Marie Rosengarth, Königsberg i. Pr., 2 Laakspeicherquergasse

23. Leo Krause & Ewerlien, Königsberg

24. Alfred Turowski, Königsberg Pr., Tragh. Kirchenstr. 28, Tel. 32886

25. H. Schwarz, Königsberg, Kai 13

26. Max Fastnacht, Königsberg i. Pr.

27. Otto Flach, Königsberg i. Pr.

28. M. Leitner, Königsberg i. Pr.

29. Oskar Naujock, Königsberg i. Pr.

30. P.E. Beukert, Königsberg, Pr.

31. Verlag Knopp & Nie, Königsberg i. Pr.

32. Kahan & Co., G.m.b.H., Königsberg i. Pr.

33. J.G. Gallathe, Steindamm 42.

34. V. M. G. N , K. i. Pr.

35. Phot. u. Verlag: Franz Kautz, Königsberg

36. Georg Adler, Königsberg i. Pr.

37. Verlag Oscar Goede, Königsberg i. Pr.

38. Verlag Heinrich, Königsberg, Tiergartenstraße 51

39. Verlag Kaufhaus Nathan Sternfeld, Königsberg i. Pr. — Ostseebad Cranz.

40. Verlag: Biesemann & Lintaler, Königsberg i. Pr.

41. Gustav Luhnau, Königsberg i. Pr. — Rauschen

Allenburg (Дружба)

1. Kurt Koeppen, Buch- und Papierhandlung, Allenburg i. Ostpr.

2. Otto Reimann, Allenburg, O.-Pr.

3. Photo und Verlag Fritz Elsner, Allenburg, Ostpr.

4. Joh. Werner, Photo-Atelier, Allenburg (Ostpr.)

Allenstein (Olsztyn/Ольштын)

1. G. Goertz, Allenstein

2. Reichsbund Deutscher Papier- u. Schreibwarenhandler e. V.

Arys (Orzysz/Ожиш)

1. Eugen Janz, Arys

2. Kaufhaus Rich. Brink, Arys / Ostpr.

Cranz (Зеленоградск)

1. A.O. Schmidt – Ostseebad Cranz

2. Eigenthum u. Verlag des Atelier International. Geg. Klagemann.

3. Gustav Nöthe, Cranz

4. Gustav Petrusch, Ostseebad Cranz

5. Verlag Dorothea Jensen, Cranz

Domnau (Домново)

1. R. Kallenbach, Domnau i. Ostpr.

Drengfurt (Srokowo / Сроково)

1. Reinhold Meinhold, Drengfurt, Kr. Rastenburg

Eydtkuhnen (Чернышевское)

1. Elise Becker, Eydtkuhnen

2. F. Freßdorf, Eydtkuhnen

3. Wilhelm Weissenberg, Eydtkuhnen

Fischhausen (Приморск)

1. Carl Mischpeter, Fischhausen

2. H. Neumann, Fotograf, Fischhausen, O./Pr.

3. Franz Neumann, Buch- u. Papierhandlung, Fischhausen/Ostrp.

4. F. Hoemke, Fischhausen

Friedland (Правдинск)

1. Oskar Knorr, Friedland Ostpr.

2. Buchdruckerei Otto Dembeck, Friedland Ostpr.

Georgenburg (Маёвка)

1. Adolf Friese, Georgenburg, Ostpr.

Georgenswalde (Отрадное)

1. Photo König, Georgenswalde u. Brusterort

2. A. Dombrowski, Gergenswalde

Gerdauen (Железнодорожный)

1. Paul Hoffmann, Photobograph, Gerdauen (Ostpr.)

2. Gerdauener Zeitung G. m. b. H., Gerdauen, Ostpr.

3. Rob. Lach Nchf. E. Baumdecker,  Gerdauen

4. Rob. Lach Nchf., Inh. Herta Schröder, Buchhandl., Gerdauen i. Ostpr.

5. M. Frey, Papierhdlg., Gerdauen O. Pr.

Goldap (Gołdap/Голдап)

1. R.F. Bremer, Buchhandlung, Goldap, Ostpr.

Groß Dirschkeim (Донское)

1. Willy Goebel, Gr. Dirschkeim, Telef. Gr. Kuhren 14

Gumbinnen (Гусев)

1. C.E.Herbst, Gumbinnen

2. Gustav Czibulinski, Gumbinnen

3. J. Lindenstrauss, Gumbinnen

4. G. Willudt Sohn, Gumbinnen

Heiligenbeil (Мамоново)

1. H. Ruhnau, Heiligenbeil

2. Heiligenbeiler Zeitung Heilib 19

3. Ostpreußisher Heimatverlag, Heiligenbeil

4. Otto Matzat, Heiligenbeil, Ostpr.

5. Anton Schulz, Heiligenbeil. O.-Pr.

Heilsberg (Lidzbark Warmiński/Лидзбарк Варминьски)

1. Gerhard Dargel, Kunstverlag, Heilsberg, Ostpr.

2. GEDA — Kunstverlag, Heilsberg/Ostpr.

3. GEDA — Kunstverlag, Gerhard Dargel, Heilsberg, Ostpr.

Heinrichswalde (Славск)

1. Max Irrgang, Heinrichswalde i. Pr.

2. Otto Sahmel & Co., Heinrichswalde (Ostpr.)

3. Willy Rappuhn, Buchdruckerei, Heinrichswalde/Ostpr.

Hohenstein (Olsztynek/Ольштынек)

1. Verwalung des Tannenberg-National-Denkmals, Hohenstein, Ostpr.

2. Verlag E. Grüneberger, Inh. B. Lipowski, Hohenstein, Ostpr.

Insterburg (Черняховск)

1. E. Enskat, Insterburg

2. Hugo Münch, Insterburg

3. Hugo Hesemeyer, Insterburg

4. C. R. Hirsch, Nachf., Insterburg

5. F. Schönebeck, Photogr., Insterburg

6. Czibulinski’s Nachf

7. Otto Napp, Hotel Reinischer Hof, Insterburg

8. Alfons Schmidt, Hofphotograf, Insterburg

9. R.Gottwaldt, Insterburg

10. Kurt Frerichmann, Instenburg (sic!)

11. Margerete Tielke, Papierhandlung, Insterburg

12. Otto Lange, Insterburg, Hindenburgstr. 18

Kreuzburg (Славское)

1. Paul Lidenau, Kreuzburg, Ostpr.

Kreuzingen (Groß Skaisgirren / Большаково)

1. Richard Dieck, Kreuzingen i. Ostpr.

2. A. Jankowski, Kreuzingen

3. R. Ullosas, Photograph, Kreuzingen/Ostpr.

4. Verlag R. D. (возможно Richard Dieck, Kreuzingen i. Ostpr.

5. F.W. Leue K.G., Kreuzingen/Ostpr.

Kuckerneese (Kaukehmen / Ясное)

1. Max Irrgang, Kuckerneese i. Ostpr. (Elchniederung)

2. Georg Schultz, Kuckerneese

3. Kurt Elfert, Buchhandlung, Kaukehmen, Bahnhofstraße 3

4. Benn Schmidt Nachf., Kuckerneese Ostpr.

5. Marta Malien, Papierhandlung, Kaukehmen i. Ostpr.

6. Hermann Willgallies, Kaukehmen, Ostpr.

Labiau (Полесск)

1. Wege Nachf., Inh. Tausendfreund, Buch- u. Papierhandlung Labiau / Ostpr.

2. Otto Grisard Nachf., Labiau

3. Verlag Otto Grisard, Labiau

4. Otto Grisard Nachf., Inh. Otto Heinrich, Labiau i. Ostpr.

5. G. Lindenauer, Labiau, Ostpr.

6. Ernst Newiger, Labiau

7. Arthur Haubensack, Photogr., Labiau

Lötzen (Giżycko / Гижицко)

1. P. Rosteck, Lötzen

2. Paul Kühnel, Lötzen

3. Masurischer Heimatverlag J. Nogli, Lötzen

4. Max Fischer, Lötzen

Memel (Клайпеда)

1. Robert Shmidt’s Buchhandlung (R. Krips), Memel

Metgethen (пос. им. Александра Космодемьянского)

1. Verlag Albert Wittke, Metgethen

 Mühlhausen (Młynary / Млынары)

1. I. Pranschke,  Mühlhausen/Ostpr.

Neidenburg (Nidzica / Нидзица)

1.  Otto Kneiss, Buchhandlung, Neidenburg, Ostpr.

Neuhäuser (Мечниково)

1. Otto Steppath, Neuhäuser

2. Verlag Ernst Till, Ostseebad Neuhäuser

Neukuhren (Пионерский)

1. A. Goesch. Adler-Drogerie u. Photohaus Neukuhren

Nidden (Нида)

1. Paul Isenfels, Nidden (Kur. Nehrung)

Nikolailen (Mikołajki/Миколайки)

1. Curt Rahm, Nikolaiken

Osterode (Ostróda/Оструда)

1. Carl Sekunna, Osterode, O.-Pr.

2. A. Schaumann, Osterode, O.-Pr.

Palmnicken (Янтарный)

1. P.E. Kecker, Palmnicken (он же P.E.K.P.)

2. Verlag Th. Godau, Palmnicken

Pillau (Балтийск)

1. Otto Kühn, Seestadt Pillau, Königstr. 11

2. Julius Troege Nachf., Inh. Paul Stadtlich, Pillau

3. H. Heymer, Papierhdlg., Pillau

4. C. A. Zimmermann Nachf. Inh. Gustaw Wauschkuhn, Pillau

5. Merkur — Druckerei, Inh. Otto Kühn, Pillau I.

6. Richard Wiechmann, Seestadt Pillau

7. Johanna Hackbusch, Pillau

8. Richard Schweingruber, Buch- u. Papierhandlung, Pillau I.

Pillkallen (Добровольск)

1. Pillkaller Grenz-Zeitung E. Morgenroth G. m.b. H., Pillkallen

Preußisch Eylau (Багратоновск)

1. Oskar Gutzeit, Pr. Eylau

2. Otto Freudenreich, Pr. Eylau

Preußisch Holland (Pasłęk/Пасленк)

1. F. Siefert, Pr. Holland, Fleischerstr. 23, Ferrnspr. 383

2. Oskar Heidenreich, Pr. Holland

Ragnit (Неман)

1. Wilhelm Zollitsch, Ragnit

2. A. Buttchereit, Buch- und Papierhandlung, Ragnit, Markt No. 5

Rastenburg (Kętrzyn/Кентшин)

1. Willi Hack, Photograph, Rastenburg u. Cranz

2. Hans Scheffler, Buch- u. Papierhandl., Rastenburg

3. C.A. Stegemann, Rastenburg

Rauschen (Светлогорск)

1. Kurt Westphal, Ostseebad Rauschen und Pillau

2. Friedr. Osteroth, Ostseebad Rauschen

3. Otto Krauskopf, Ostseebad Rauschen

Rossitten (Рыбачий)

1. Gertrud Seddig, Rossitten

2. Aufnahme I. Franz und E. Schüz, Vogelwarte Rossitten (Kurische Nehrung, Ostpr.)

Seckenburg (Заповедное)

1. H. Jsereit, Inh. F. Schultz, Seckenburg

2. E. Naujoks, Seckenburg

Sorgenau (Покровское)

1. Ernst Möhrke, Ostseebad Sorgenau, Samland

Stallupönen / Ebenrode (Нестеров)

1. H. Klutke, Stallupönen, O.-Pr.

2. A. Werwath, Stallupönen

Tapiau (Гвардейск)

1. Ernst Scholz, Buch- & Papierhdlg., Tapiau

2. Walter Henning, Buch- u. Papierhandlung, Tapiau

3. Walter Henning’s Nachf., Tapiau

4. Ernst Neumann, Papier- u. Schreibwaren, Tapiau/Ostpr.

5. Fritz Schenkewitz, Tapiau/Ostpr.

6. Hugo Paul, Tapiau

Tilsit (Советск)

1. Otto v. Mauderode, Papierhandlung, Tilsit

2. J. Reylander & Sohn, Tilsit

3. Otto Fülleborn, Tilsit

4. R. Minzloff, Tilsit

5. Buchdruckerei Pawlowski in Tilsit, «Tageblatt für Litauen»

6. Foto-Frehsdorf, Tilsit, Hermann-Göring Str. 8. Im Hause des Bahnhofshotels.

7. Kunstverlag von Max Groner & Co., Tilsit

8. M. Makuth Inh. Ida Buttchereit, Tilsit

Untereisseln (Большое Село)

1. Johann Wach, Unter-Eisseln

Wehlau (Знаменск)

1. C. A. Scheffler, Buchdruckerei, Buch- u. Papierhdlg., Wehlau, Ostpr.

2. Arthur Karla, Buchdruckerei, Buch- u. Papierhdlg., Wehlau i. Ostpr.

3. Otto Böhm, Papierhdlg., Wehlau i. Ostpr.

4. Emil Weidner, Wehlau / Ostpr.

5. Otto Weidner, Wehlau, Ostpr.

6. Ed. Holke, Wehlau

                       7. Verlag v. Max Schlamm. Nachlig. Ed. Holke. Wehlau

8. Gust. Schmidt, Wehlau

9. Foto-Rieger, Wehlau / O.-Pr.

10. Photogr. u Verlag v. Oscar Bittrich, Wehlau

11. Bernhard Schiemann, Wehlau O. Pr,

12. Photogr. u. Verlag: Atelier Rafael, Wehlau

Zinten (Корнево)

1. Buch- u. Papierhandlung Franz Werner, Zinten, Ostpr.

2. Heiligenbeiler Zeitung, Filiale Zinten

 

 

 

 

Издатели открыток Восточной Пруссии
Издательская марка «Gebr. Barasch» (Братья Бараш), Кёнигсберг.

 

 

Ниже приведены издатели открыток, печатавшие видовые открытки различных городов Восточной Пруссии, но находившиеся либо вне границ Восточной Пруссии, либо те издатели, местоположение которых определить не удалось.

 

 

Издательства, выпускавшие открытки  разных городов Восточной Пруссии

 

1. E. N. B.

2. E. S. K.

3. G.N.

4. M. R. K.

5. O. N. K. (возможно, Oskar Naujock, Königsberg)

6. W. & M. K.

7. Geyer & Co., Breslau 16

8. H. Rubin & Co., Dresden – Loschwitz

9. H. Rubin & Co., Dresden – Blasewitz

10. Rud. Stolle, Bad Harzburg.

11. J. Themal, Posen + Georg Stilke Berlin N.W.7

12. Schwalm’s Verlag, Zoppot

13. Driesen-Verlag Berlin C.2

14. Chr. Schöning, Lübeck

15. Schöning & Co., Lübeck

16. Allgemeine Industriegesellschaft Köln

17. Julius Simonsen, Oldenburg i. Holst.

18. Richard Borek, Braunschweig

19.  Hermann Marre, Kunstverlag, Berlin W 30

20. Dr. Trenkler Co., Leipzig.

21. Trinks & Co., Leipzig

22. Kunst Anhalt Rosenblatt Frankfurt a/M.

23. Heiss & Co., Graph. Kunstanstalt, Cöln-Lindenthal

24. Reinicke & Rubin, Magdeburg

25. Bruno Scholz, Breslau II

26. Graph. Verl.-Anst. G.m.b.H., Breslau

27. Schaar & Dathe, Trier

28. Mosella verlag GMBH, Trier

29. I. Wollstein, Berlin

30. Stengel & Co., Dresden — Berlin

31. Heinrich Hoffman, Posen

32. Oswald Seehagen’s Verlag (Martin Hoefer), Berlin SW 15

33. Rowehl & Co., Bildverlag, Münster (Westfalen), Gertrudenstr. 32

34. L. B. K. i. P (возможно, L. Brodowsky, Königsberg i. Pr.)

35. Gustav Liersch & Co., Berlin S. W.

36. Edgar Schmidt, Dresden – Budapest

37. Künstler Postkarten Verlag Hoffmann’s Stärkefabriken

38. Görges & Co., Inh.  Zube & Grundmann, Danzig — Elbing

39. J. T. P. (скорее всего Julius Troege, Pillau)

40. Gebr. Kornicker, Breslau

41. Paul Fink, Berlin

42. J. Miesler, Berlin

43. J. Conrad Junga, Berlin-Steglitz

44. M. F. K.

45. Ludwig Roth, Berlin

46. K. N., K.

47. P. B.

48. R. E. K.

49. Römmler & Jonas, Dresden

50. Siegfried Bäcker, Cassel

51. Wilhelm Hoffmann A-G, Dresden

52. Walter Silber, Breslau

53. Gustav Liersch & Co., Berlin S. W.

54. G. & Co., Breslau I.

55. Verlag Kosmos, Halberstadt

56. Schlesische Lichtdruck- u. graph. Kunstanstalt Breslau II [Tivoli]

57. Conrad Junga, Bromberg

58. Brück & Sohn, Meissen

59. Ferienheime für Handel und Industrie E.V., Wiesbaden

60. Deutscher Kunsverlag, Berlin W 8

61. Pudel-Verlag, Berlin SW. 48, Friedrichstr. 16.

62. Rafael Tuck & Sons

63. Industrie-Fotografen Klinke & Co., Berlin, Flughafen (иной адрес Berlin W8, Leipziger Str. 24)

64. Verlag von Helmut F. B. Kruse, Stettin

65. Aufn. u. Verlag v. Max Steckel, Königshütte, O.-S.

66. Karl Altmann, Berlin-Friedenau

67. Phot. Agence Chemins de fer allemands, Paris

68. <Kunst>anstalt Karl Braun & Co. München

69. Verlag Foto-Sönke, Danzig

70. Aero-Bild-Verlag, Leipzig C1

71. Verlag Hans Anders, Hamburg 1

72. Verlag R. D.

73. Verlag von C. H. Oscar Lange, Berlin SW

74. Verlag: E. Nachtrab, Breslau 2, Flurstr. 8

75. Streithorst & Co. Kaffe-Großrösterei. Bremen. — Торговая компания  Streithorst & Co из Бремена, импортировавшая в 1930-х годах кофе, какао и чай, и в качестве рекламы своей марки печатавшая среди прочего и почтовые открытки.

 

 

 

 

 

 

 

Письмо с фронта

Письмо с фронта

Забавная открытка: писана кровью красными чернилами, во-первых. А во-вторых,   радуют бегающие по развалинам свиньи. Наличие их на карточке говорит о том, что русская армия  либо не была в Абшвангене (Abschwangen), либо у русских солдат был хороший харч. В целом, какая-то  свинская антипропаганда получилась.

 

propaganda
Свиньи из Абшвангена ничего не знают о военной пропаганде.

 

 

«Грюсс аус…» или «Привет из…»

«Грюсс аус…» или «Привет из…»

«Gruss aus…», «Gruss von…», «Greetings from…», «Souvenir de…», «Привет из…» — эта серия цветных видовых открыток была невероятно популярна на переломе XIX и XX веков. Считается, что «изобрёл» открытки-приветствия немецкий издатель Йоханнес Мизлер (J. Miesler) из Берлина.

Поначалу все открытки этой серии печатались способом цветной литографии. Художник подготавливал картинку для лицевой стороны, используя для этого фотографии, рисунки или же словесные описания заказчика. Очень часто на лицевой стороне размещались несколько известных видов города, из которого посылался «gruss-привет». Готовый макет мог быть украшен различными виньетками, цветочным орнаментом, необычным шрифтом и т.д. Затем на основе этого макета делалась печатная форма. Для получения детального цветного изображения среднего качества требовалось не менее 6-8 прогонов, иногда больше.

Смотреть на подобные открытки одно удовольствие! Некоторые из них могут служить своеобразным путеводителем по различным местам Европы и даже мира.

 

gruss aus koenigsberg
На этой открытке конца XIX века, изданной Й. Мизлером, изображены основные достопримечательности Кёнигсберга — Королевский замок и два памятника работы Фридриха Ройша — кайзеру Вильгельму I и герцогу Альбрехту.

 

В дальнейшем  для печати открыток-«грюссов» стали использовать и другие типографские способы. Но и по сей день неизменной остается лишь фраза-приветствие, напечатанная на различных языках мира.

 

Грюсс аус_Gruss aus Koenigsberg_1904
Gruss aus Königsberg. Привет из Кёнигсберга. 1904 г.

 

Грюсс аус_Gruss aus Wehlau_1902
Gruss aus Wehlau. 1902 г.

 

Greetings from Maldon_1909
Greetings from Maldon. 1909. Английская открытка. Неизвестный издатель.

 

Привет из Москвы_Gruss aus Moscow_1917
Привет из Москвы. 1917.

 

Сердечный привет с Волги_Gruss aus Volga
Сердечный привет с Волги. Чайки.

 

 

 

 

желаю Вам веселые праздники

желаю Вам веселые праздники

Удивительно, но, как оказалось, Исаак Бен’якоб был весьма популярным адресатом, т.к. в моей коллекции появилась ещё одна карточка, отправленная ему из Кёнигсберга  в том же 1898 году, но уже не в Кранц, а в Вильно. Видимо, г-н Бен’якоб вернулся с курорта, где проводил лето,  в родные виленские палестины.

 

 

 

«Кенигсберг 24 сент.

Кланяюсь Вам сердечно и желаю Вам веселые праздники. Пишите мне нравится ли Вам этот вид.

Мария Померанец

 

Сердечно кланяюсь Вашим родителям и Тане.»

 

 

1274_Koenigsberg_1898

 

 

Так что вопрос с «Таней», которой «кланялись», снят)) И уж не та ли эта «Мина», от которой передавал Исааку привет друг Саша?

Интересен штемпель на обороте открытки: «Сдано для дост,<авки> в (?) часу дня»

 

stempel_sdano dlya dostavki_1898

 

 

 

Открытое письмо

Открытое письмо

Недавно я стал обладателем занятного экземпляра. Это открытое письмо, датированное ни много ни мало 1879 годом! С момента «изобретения» почтовой карточки прошло всего лишь 10 лет.

Открытка отправлена интересному адресату: господам Г. В. Мертен и Ко. , Железо-прокатный завод, в Санкт-Петербург, на Малую Зеленину улицу, дом 5. На обороте некий текст на немецком. Насколько я понимаю, что-то вроде финансового отчёта. Под текстом стоит дата «12 мая 1879». Отправлена карточка из Петербурга  13 мая, получена в тот же день.

Поиск в интернете дал следующую информацию: сейчас на Малой Зелениной улице, 6 находится поликлиника, а когда-то здание занимало Общество железопрокатного и проволочного завода.

 

1265_1879
Открытое письмо — Россия, 1879 год. Одноцветная. Размер бланка открытого письма 12,4 на 8,8 см позволяет предположить, что  отпечатан он ещё до утверждения стандартов Вторым всемирным почтовым конгрессом в 1878 году.
В правом верхнем углу типографским способом напечатана почтовая марка. На адресной стороне в левом верхнем углу типографским способом напечатан герб Российской империи.
Адресная сторона содержит уведомление:
1. На этой стороне кроме адреса не дозволяется ничего другого писать.
2. Почтовое Управление за содержание письма не отвечает.